Nepravda

Da li ste nekad bili nepravedni prema nekome?A neko prema vama?Kako podnosite nepravdu?

Roditelji su non stop nepravedni prema meni. -.-'
Često i nastavnici. Nekad i društvo.
Trudim se da budem pravedna, mada uhvate me nekad bubice.

Nepravda je jedna od stvari koje mrzim najvise na svetu i jako tesko podnosim.Trudim se da uvek budem pravedna ali ponekad jednostavno ne uspem.Prema meni je dosta njih bilo nepravedno.

Ja toliko ne podnosim nepravdu. Mrziim kad je neko nepravedan i toliko se zivciram -.- xD Tako da se ja uvek trudim da budem pravedna

Nikad nisam bila nepravedna!Po tome sam poznata! Mislim po pravednosti xD
Ne podnosim to! I strasno osudjujem

relativno je to jako...uradis nesto,i za nekog je to super,ali nekome moze i da donese dosta loseg...trudim se da radim stvari,da ne uvredim ili povredim nikog,ali svesna sam da ne moze sve super uvek da ispadne..

Mrzim nepravdu..
Prema meni su chesto nepravedni..
Pa chak i moje drusxtvo..-.-
Bila sam nepravedna prema jednoj devojci ali sam vremenom to ispravila..

kurva sudbina. ::

Zavisi od toga sta se sve smatra nepravdom. Trudim se da budem pravedna. Stvarno me nepravda ubija u pojam. -.-' Ima osoba koje su jako nepravedne i prema meni i prema drugima.

Agree

kurva sudbina. ::

Prvo što ću da naučim svoju decu je da život nije pravedan.

To je najvažnija stvar koju treba naučiti.

Nepravda mi se toliko cesto desava da sam se i navikla,vise ni ne reagujem toliko kao pre.Prosto mi je vise postalo smesno...

Nekada sam se borila protiv nepravde poput kalimera, al sada vise ne radim to jer sam shvatila da nema svrhe. Ja sam sebi pravedna po mom nekom kodexu pravednosti i to mi je dovoljno

Dok sam bila mlađa, nepravda mi je bila jedna od najtežih stvari za podneti. Kako odrastam, sve više prihvatam da na mnogo nepravde ne mogu da utičem i prihvatam to. Čak mi je detinjasto i nezrelo trenutno da se nerviram oko nepravde. Svakako se trudim da utičem na neke sitnije, svakodnevne nepravde koje mogu da promenim.

Mad hatter ::

Dok sam bila mlađa, nepravda mi je bila jedna od najtežih stvari za podneti. Kako odrastam, sve više prihvatam da na mnogo nepravde ne mogu da utičem i prihvatam to. Čak mi je detinjasto i nezrelo trenutno da se nerviram oko nepravde. Svakako se trudim da utičem na neke sitnije, svakodnevne nepravde koje mogu da promenim.

Takođe, s tim što mi je još uvek često teško da prihvatim nepravdu iako sam svesna da je svuda oko mene i da u 90% slučajeva ne mogu ništa da uradim da je ispravim. Dosta emotivno reagujem na nepravdu i možda ponekad gubim i previše energije jureći pravdu znajući da je nedostižna, ali mislim da mi je prosto potreban taj vid optimizma i vere u životu