Nasilje u partnerskim odnosima

Šta, za vas, spada u nasilje u partnerskim odnosima?
Da li je fizičko nasilje jedini "alarm za uzbunu" ili smatrate da je psihičko nasilje dovoljan znak da je vreme da se iz tog odnosa izađe?
Da li mislite da se partnersko nasilje može desiti bilo kome ili smatrate da postoji određen profil osobe koja postaje žrtva nasilja?
Razumete li žrtve koje ne prijavljuju nasilje?
Razumete li žrtve koje ne znaju da prepoznaju nasilje? Šta mislite da je razlog neprepoznavanja nasilja u partnerskom odnosu?

Šta, za vas, spada u nasilje u partnerskim odnosima?
Upotreba sile protiv partnera, ugrožavanje fizičkog i mentalnog zdravlja, manipulacija, emocionalno ucenjivanje, verbalni napadi, omaložavanje, vređanje, pretnje, ponižavanje, narušavanje polne slobode, bilo kakvo prisiljavanje na seksualni odnos ili bilo kakve seksualne radnje, kontrolisanje partnera (npr. zabrana da se zaposli, da provodi vreme sa prijateljima/porodicom, kontrola kretanja i sl.), kontrolisanje njegove/njene zarade, oduzimanje novca i ostali vidovi ekonomskog nasilja.

Da li je fizičko nasilje jedini "alarm za uzbunu" ili smatrate da je psihičko nasilje dovoljan znak da je vreme da se iz tog odnosa izađe?
I psihičko nasilje je nasilje i treba da bude znak za izlazak, iako se teže prepoznaje.

Da li mislite da se partnersko nasilje može desiti bilo kome ili smatrate da postoji određen profil osobe koja postaje žrtva nasilja?
Mislim da može da se desi bilo kome. Razumem da postoji "profil žrtve" koji jeste koristan, ali mislim da često dovodi do neprepoznavanja nasilja i do zanemarivanja i nepoverenja prema žrtvama nasilja koje se ne ponašaju "udžbenički" (na primer žrtve koje na nasilje reaguju nasiljem u samoodbrani, žrtve koje nisu pasivne, žrtve koje su smelije da ranije prijave nasilje, pogotovo one koje prepoznaju psihičko nasilje).

Razumete li žrtve koje ne prijavljuju nasilje?
Apsolutno, zbog još uvek prisutne stigme, ismevanja, i generalno izvitoperene slike žrtava nasilja u društvu; zbog nedostatka podrške i izolovanosti (koja često dolazi sa porodičnim nasiljem). Zbog stida ("kako je moguće da se ovo desilo meni, šta li će ljudi sad da misle o meni?" ili "niko mi ne bi verovao" ili "ljudi će me osuđivati što nisam prijavila ranije"). Zbog straha od partnera, tj. nasilnika. Zbog komplikovanih zakonskih procedura. Zbog dece. Zbog finansijske situacije.

Razumete li žrtve koje ne znaju da prepoznaju nasilje? Šta mislite da je razlog neprepoznavanja nasilja u partnerskom odnosu?
Razumem.
Zbog zlostavljačkih taktika koje uključuju izolovanje žrtve, emocionalne ucene i manipulisanje žrtvom. Nedostatak informisanosti. Postojanje tipskog "profila žrtve" u kome žrtva ne prepoznaje sebe.

Mislim da žrtve porodičnog i nasilja u partnerskim odnosima zaslužuju poštovanje, podršku i glas. Da zaslužuju da se njihova priča ispriča na način koji nije senzacionalistički, trivijalan, tabloidan, osuđivački; već iskren i informativan. To je nešto što primećujem, nažalost, u sredini/zemlji u kojoj odrastam, ali sve češće i na širem, "svetskom" nivou: nedostatak poverenja i podrške žrtvama koje nikad nisu dovoljno "dobre" da ih zasluže.